Astigmatizam: Razumevanje i rešavanje problema

Da li vam se nekada dogodilo da tokom vožnje automobila imate problem sa prelamanjem svetlosti farova vozila koja vam dolaze u susret, ili da vam se svetlost ulične rasvete rasipa? Da li vam se dogodilo da kada gledate u daljinu nešto istovremeno vidite jasno a druge stvari mutno? Da li ste primetili da često mešate pojedine brojeve, i da ne raspoznajete 0, 6, 8 ili 1, 7, 4? Ukoliko je vaš odgovor da, onda ili već znate da imate astigmatizam, ili ćete u narednom tekstu dobiti sve informacije o ovom dosta čestom uzroku lošijeg vida.

Šta je Astigmatizam?

Astigmatizam predstavlja grešku u prelamanju svetlosti koja nastaje usled nesavršene zakrivljenosti rožnjače. Rožnjača predstavlja prednji, providni deo oka koji je u najvećoj meri zaslužan za jasan vid i pravilno fokusiranje slike. Ona je oblika nesavršene polulopte i iz tog razloga u nekim svojim meridijanima svetlost prelama jače ili slabije. Zbog toga, skoro svako oko ima određeni stepen astigmatizma, koji je fiziološki, i koji većina nas ne primećuje. Astigmatizam postaje problem tek kada je razlika u prelamanju svetlosti u različitim meridijanima rožnjače tolika da dovodi do pojave zamućenog vida, iskrivljene slike ili duplih slika. Ređe, astigmatizam može biti uzrokovan i nepravilnom zakrivljenošću sočiva (tzv. lentalni astigmatizam).

Podela astigmatizma

Astigmatizam možemo podeliti na:

• pravilan astigmatizam – javlja se kao greška u prelamanju svetlosti zdravog oka;
• nepravilan astigmatizam – javlja se kao posledica iregularnosti rožnjače u sklopu i nakon različitih oboljenja oka;
• miopni astigmatizam – je astigmatizam udružen sa miopijom (kratkovidošću);
• hiperemtropni astigmatizam – je astigmatizam udružen sa hipermetropijom (dalekovidošću);
• direktan astigmatizam – kada rožnjača prelama jače u svom vertikalnom meridijanu;
• indirektan astigmatizam – kada rožnjača prelama jače u svom horizontalnom meridijanu.

Bez obzira na vrstu astigmatizma, ne postoje značajne razlike u pristupu oftalmologa u dijagnostikovanju i korekciji ovog poremećaja.

Uzroci Astigmatizma

Najčešći uzrok astigmatizma jeste nesavršenost našeg oka, odnosno nesavršen oblik rožnjače ili sočiva.

Astigmatizam može nastati i kao posledica različitih očnih stanja ili oboljenja:

• Infekcije rožnjače – keratitisi uzrokovani bakterijama, virusima ili gljivama uzrokuju pojavu astigmatizma kao posledicu nakon završenog lečenja, usled ožiljavajućih procesa, i promena u debljini i zakrivljenosti rožnjače.
• Povrede rožnjače – izolovane ili u sklopu opsežnijih povreda oka mogu uzrokovati astigmatizam koji može biti prolazan ili trajan.
• Nasledne bolesti rožnjače – su grupa oboljenja koja se karakteriše smanjenom providnošću rožnjače. Astigmatizam se najčešće javlja u sklopu epitelnih i stromalnih distrofija rožnjače.
• Ektazije rožnjače – keratokonus, keratoglobus i pelucidna marginalna degeneracija su oboljenja koja dovode do značajnog istanjenja i ispupčenja rožnjače. Astigmatizam koji izazivaju je visokih vrednosti i teško se koriguje naočarima ili kontaktnim sočivima.
• Postoperativni astigmatizam – je obično prolazan nakon operacije katarakte i nastaje kao posledica operativnog reza. Značajno je manji ukoliko se katarakta operiše fakoemulzifikacijom u odnosu na klasičnu metodu. Astigmatizam može nastati i nakon refraktivnih procedura ili transplantacije rožnjače.
• Bolesti kapaka – najčešće u sklopu degenerativne ptoze ili dermatohalaze, ali se takođe javlja i u sklopu urođenih oboljenja kapaka.
• Nošenje kontaktnih sočiva – naročito prekomerno i nepravilno nošenje tvrdih ili gas propusnih kontaktnih sočiva može uzrokovati ili pojavu astigmatizma ili promenu vrednosti astigmatizma.
• Genetski faktori – studije su pokazale da je rizik od nastanka astigmatizma dvostruko veći kod dece čiji roditelji imaju astigmatizam.
• Faktori sredine – aerozagađenje, boravak u klimatizovanim prostorijama sa niskom vlažnošću vazduha, duvanski dim ili pojačan sadržaj alergena u dečijem uzrastu mogu uzrokovati pojavu astigmatizma. Iako je uzrok nedovoljno jasan, smatra se da svi ovi faktori dovode do pojačane iritacije oka i pojave konjunktivitisa koji kod dece izazivaju pojačanu potrebu za trljanjem očiju.

Simptomi Astigmatizma

Najčešći simptomi astigmatizma su:

• zamagljen vid;
• krivljenje slike;
• bol u predelu korena nosa;
• glavobolje u čeonom i slepoočnom delu glave;
• osećaj umora oka ili pritiska u očima;
• čkiljenje.

Tegobe se javljaju u različito doba dana i mogu biti više izražene nakon određenih aktivnosti – čitanja, korišćenja računara, vožnje ili gledanja televizije. Ukoliko se problem ne prepozna i ne koriguje na vreme, tegobe postaju izraženije i značajno utiču na svakodnevicu i kvalitet života.

Dijagnoza Astigmatizma

Astigmatizam se dijagnostikuje oftalmološkim pregledom. Na pregledu oftalmolog utvrđuje vrstu i uzrok astigmatizma i daje predlog za način korekcije ove refraktivne greške.

• Testovi za utvrđivanje vidne oštrine – tokom pregleda, oftalmolog utvrđuje vrednost vidne oštrine na daljinu i blizinu bez, i sa odgovarajućim korekcionim sočivom. Test za proveru vida na daljinu je postavljen na tačno definisanoj udaljenosti i sastoji se od brojeva, slova i simbola koji se nazivaju optotipi. Ovakvi testovi služe za subjektivnu i objektivnu procenu vidne oštrine kao i vrednost korekcionog sočiva koje se na kraju pregleda pacijentu propisuje.
• Keratorefraktometrija – je dijagnostička metoda koja se kao standard koristi u svakodnevnoj praksi. Keratorefraktometar je aparat koji zahvaljujući snopu infracrvene svetlosti koji emituje kroz optičke medije precizno utvrđuje da li je reč o miopiji, hiperemtropiji ili astigmatizmu. Takođe, daje precizne podatke o zakrivljenosti rožnjače i visini astigmatizma, kao i osovini meridijana koji treba korigovati odgovarajućim korekcionim sočivom. Ova metoda je bezbolna, kratkotrajna i vrlo komforna za pacijenta. Mana metode je što zahvaljujući tome što ispituje dosta uzak opseg centralnog dela rožnjače ne daje podatke o tome da li je astigmatizam pravilan ili nepravilan.
• Kornealna topografija – predstavlja sofisticiranu metodu kojom se detaljno utvrđuje zakrivljenost i konfiguracija celokupne površine rožnjače. Ova metoda daje mape koje oftalmologu omogućavaju jasan uvid u vrstu astigmatizma i njegov uzrok. Topografija je zlatni standard za postavljanje dijagnoze ektazija rožnjače.
• Optička koherentna tomografija prednjeg segmenta – iako se retko koristi u svakodnevnoj praksi, ona nam takođe može dati podatke o visini i vrsti astigmatizma, naročito kod pacijenata koji boluju od različitih oboljenja rožnjače.

Astigmatizam kod Dece

U dečijem uzrastu astigmatizam se retko javlja kao izolovana greška u prelamanju svetlosti, i češće je udružen sa drugim refrakcionim anomalijama – hipermetropijom i miopijom.

Tegobe koje deca mogu imati su nespecifične i razlikuju se od onih kod odraslih. Manja deca nemaju svest o problemu koji mogu imati s vidom i samim tim taj problem ne verbalizuju. Roditelji mogu primetiti da dete čkilji, učestalo trepće, ili se primiče televizoru ili stolu prilikom crtanja ili bojenja. S polaskom u školu, deca se mogu žaliti na glavobolje ili mutniji vid.

Ukoliko se astigmatizam kod dece ne uoči na vreme, naročito u periodu pre prvog razreda osnovne škole mogu nastati ozbiljne posledice po vid jer najčešće dolazi do nastanka slabovidosti (ambliopije). Iz tog razloga se oftalmološki pregledi kod dece savetuju i preventivno, već sa navršene četiri godine života.

Dijagnostikovanje astigmatizma u dečijem uzrastu se razlikuje od onog kod odraslih. S obzirom na težu saradnju pri pregledu i na veću mogućnost greške u određivanju dioptrije, u dečijem uzrastu se pregled vrši objektivnom metodom u cikloplegiji – odnosno nakon ukapavanja kapi i izazivanja paralize cilijarnog mišića. S obzirom da je promena vrednosti astigmatizma u dečijem uzrastu češća, češći su i kontrolni pregledi, u intervalima od 3-6 meseci.

Metode Korekcije Astigmatizma

Astigmatizam možemo korigovati na nekoliko načina:

• Naočare – korekcija astigmatizma dioptrijskim sočivom u naočarima je najčešće korišćen način za korekciju astigmatizma. Naočare omogućavaju da se nepravilno prelomljena svetlost fokusira u žutoj mrlji i na taj način omogući jasan vid. Ograničenja koje naočare mogu imati su ograničeno vidno polje, kao i oštrina vida koja može biti umanjena u slučaju visokih vrednosti astigmatizma. Takođe, naočare se ne mogu koristiti za korekciju nepravilnih astigmatizama.
• Kontaktna sočiva – predstavljaju komforan način korekcije astigmatizma koji se danas široko koristi. Sočiva koja koristimo za korekciju astigmatizma nazivamo toričnim kontaktnim sočivima, a mogu biti meka i gas propustljiva. Vrstu kontaktnog sočiva koja će se koristiti za korekciju astigmatizma određuje oftalmolog nakon detaljnog pregleda. Kontaktna sočiva su posebno pogodna za korigovanje visokih vrednosti astigmatizma, a posebne vrste kontaktnih sočiva se mogu koristiti i za korigovanje nepravilnih astigmatizama.
• Refraktivna hirurgija – hirurška korekcija astigmatizma je danas sve popularniji način rešavanja ovog problema. Postoji nekoliko hirurških tehnika koje se mogu koristiti i koje u većini slučajeva mogu omogućiti život pacijantima bez nošenja naočara ili kontaktnih sočiva.

Laserska Korekcija Astigmatizma

Laserska korekcija astigmatizma podrazumeva upotrebu savremenih hirurških metoda koje podrazumevaju upotrebu laserskog snopa svetlosti u cilju remodelovanja zakrivljenosti rožnjače.

Tipovi laserske korekcije astigmatizma su:

• LASIK (laser in situ keratomijeluza) – je procedura kojom se na površini rožnjače formira keceljica (flap) ispod koje se laserom uklanjaju slojevi rožnjače do potrebnog nivoa a potom se keceljica vraća na mesto. Ovom metodom se efikasno rešava astigmatizam visine do 5 dioptrija.
• LASEK (laser subepitelna keratektomija) – je procedura kod koje hirurg koristi posebnu vrstu alkohola kako bi olabavio i podigao epitel rožnjače. Nakon toga se koristi laser kako bi se ispravila zakrivljenost rožnjače i epitel se vraća na mesto. Ova metoda se češće koristi kod pacijenata koji imaju tanje rožnjače.
• PRK (fotorefraktivna keratektomija) – je metoda slična LASEK-u, s tim što hirurg u potpunosti uklanja epitel rožnjače pre izvođenja laserske procedure. Epitel se u postoperativnom toku prirodno regenriše. Ova metoda se može koristiti za korekcije astigmatizma visine do 3 dioptrije.

Laserska korekcija astigmatizma je efikasna metoda u korekciji ove greške, koja kod oko 90% pacijenata omogućava maksimalnu vidnu oštrinu nakon obavljenje intervencije. Postoperativni tok traje nekoliko nedelja a već oko sedam dana nakon izvršene intervencije većina pacijenata se vraća svojim svakodnevnim aktivnostima.

Prirodno Lečenje Astigmatizma

Ne postoje prirodne metode koje mogu korigovati astigmatizam. Postoje različiti pokušaji i rasprave o alternativnim metodama lečenja, uključujući i sve popularnije vežbe za oči, ali ovakvim metodama nedostaje naučna potvrda, te je njihova efikasnost i dalje u domenu pseudonauke. S obzirom da je astigmatizam uslovljen građom prednje površine oka i da nastaje kao posledica greške u prelamanju svetlosti, zasad nije pronađen prirodan metod koji na efikasan način može rešiti ovaj problem.

Astigmatizam i Strabizam

Astigmatizam i strabizam ne moraju nužno biti povezani i njihov uzrok je u potpunosti različit. Dok astigmatizam nastaje kao posledica greške u prelamanju svetlosti, strabizam predstavlja poremećaj u paralelnosti pogleda koji može imati različite uzroke. Astigmatizam ne može uzrokovati razrokost ali najčešće može biti udružen sa hipermetropijom koja u najvećem broju slučajeva uzrokuje pojavu strabizma.

Zaključak

Astigmatizam predstavlja čestu grešku u prelamanju svetlosti koja ukoliko se ne koriguje značajno može uticati na kvalitet života. Zbog toga, ukoliko imate tegobe koje mogu ukazivati na problem s vidom, neophodno je posetiti oftalmologa, kako bi se problem adekvatno dijagnostikovao i efikasno rešio. Samo se detaljnim oftalmološkim pregledom mogu utvrditi uzroci astigmatizma koji ukoliko se na vreme ne prepoznaju i ne leče mogu dovesti do trajnog oštećenja vida i umanjenja kvaliteta života.