Šta je čmičak na oku?
Čmičak (latinski, hordeolum) predstavlja zapaljensku promenu koja zahvata lojne žlezde koje se nalaze na rubu kapaka ili oko korena trepavica. Može biti prisutan na unutrašnjoj ili spoljašnjoj površini kapaka i klinički se prezentuje kao crvenkasti, otečen čvorić koji je bolan, naročito na dodir.
U određenim slučajevima može izazvati i izražen otok kapaka. Ukoliko se čmičak ne leči, zapaljenski proces koji ga izaziva može preći u hroničnu fazu koju karakteriše prisustvo tvrdog, bezbolnog čvora u kapku (latinski, chalazion).
Kako nastaje čmičak?
Čmičak nastaje usled začepljenja žlezda koje se nalaze u kapcima. U zavisnosti od tipa žlezda koje su zahvaćene razlikujemo dve vrste čmička – spoljašnji i unutrašnji.
Spoljašnji čmičak nastaje usled začepljenja žlezda koje se nalaze u korenu trepavica (Zeiss – ove i Moll – ove žlezde), dok unutrašnji čmičak nastaje usled začepljenja žlezda koje se nalaze na zadnjoj ivici ruba kapka (Mejbomove žlezde).
Začepljenje žlezda uzrokuje nakupljanje sekreta i razmnožavanje bakterija koje se normalno nalaze na površini kapaka usled čega dolazi do pojave zapaljenske reakcije. Zapaljenska reakcija je odgovorna za pojavu simptoma i znakova ovog oboljenja – otok, crvenilo i bol. Ova akutna zapaljenska faza traje nekoliko dana i završava se ili spontanim izlečenjem, odnosno pražnjenjem čmička, ili prelaskom u hroničan oblik zapaljenja (halacion).
Halacion predstavlja oblik granulomatozne zapaljenske reakcije zapušene žlezde koji se teže leči. Može prouzrokovati i spuštanje kapka (ptozu) i zamagljen vid usled sekundarnog astigmatizma, kada promena uzrokuje nepravilno zakrivljenje rožnjače.
U retkim slučajevima nelečeni čmičak može izazvati i izraženu zapaljensku reakciju kože i okolnih mekih tkiva kapaka (tzv. preseptalni celulitis).
Predisponirajuća stanja za nastanak čmička su hronične upale kapaka (seboroični blefaritis i blefaritis u sklopu disfunkcije mejbomovih žlezda), prisustvo okularne rozacee, šećerna bolest, neadekvatno uklanjanje šminke ili nepravilno korišćenje kozmetskih preparata.
Simptomi i izgled čmička
Čmičak na kapku karakteriše:
- Prisustvo crvenkastog i bolnog čvorića koji se nalazi na rubu kapka, oko korena trepavica ili na njegovoj unutrašnjoj i spoljašnjoj površini;
- Otok kapka koji se postepeno širi i spušta ka jagodicama I obrazima;
- Gnojni iscedak koji se javlja pritiskom na promenu;
- Spušten kapak koji nastaje kao posledica izraženog otoka kapaka;
- Zamagljen vid usled sekundarnog astigmatizma.
Lečenje čmička
Opšte terapijske mere
- Tople obloge – aplikovanje gaze ili maramice koja je prethodno ugrejana na temperaturu malo topliju od temperature kože, u trajanju od desetak minuta, nekoliko puta dnevno pomaže u omekšavanju sekreta koji se nakupio u zapušenoj žlezdi.
- Masaža kapaka – nakon toplih obloga, neophodno je masirati promenu u smeru ivice kapaka kako bi se sama žlezda odblokirala i sekret se istisnuo iz njene unutrašnjosti. Masažu treba izvoditi lagano, uz blagi pritisak.
Masti i kapi
Masti i kapi za lečenje čmička su najčešće kombinovani preparati antibiotika i kortikosteroida koji se koriste isključivo na preporuku oftalmologa. U zavisnosti od težine zapaljenske reakcije oftalmolog propisuje odgovarajuću vrstu kapi ili masti koje za cilj imaju da smanje intenzitet zapaljenske reakcije i olakšaju tegobe. Ovi preparati se koriste nekoliko puta u toku dana u trajanju od 7-14 dana. Kontrolni pregled oftalmologa se savetuje pre ukidanja terapije.
Hirurško lečenje čmička
U slučajevima kada je čmičak prešao u hroničan oblik (halacion) i kada prethodni terapijski pokušaji nisu dali rezultate, savetuje se hirurška intervencija. Sama intervencija podrazumeva pravljenje malog reza na kapku u nivou same promene nakon koje se sadržaj čmička uklanja kiretom. Nakon intervencije se aplikuje terapija i povez koji se uklanja sutradan. Intervencija je bezbolna, vrši se u lokalnoj anesteziji i traje nekoliko minuta.
Prirodni lekovi za čmičak na oku
Prirodni lekovi za čmičak ne postoje. Lečenje čmička alternativnim metodama se ne savetuje jer može uzrokovati intenziviranje zapaljenske reakcije, njeno širenje na okolna tkiva, kao i prelazak čmička u hroničan oblik koji zahteva hiruršku intervenciju.
Čmičak na oku u specijalnim okolnostima
Čmičak na oku kod dece i beba
Čmičak se retko javlja kod beba. Dosta je češći u uzrastu nakon prve godine života. Iako je uzrokovan istim stanjima kao i kod odraslih, kod dece češće nastaje usled trljanja oka prljavim rukama ili neadekvatnim održavanjem higijene oka i kapaka. Lečenje je isto kao i kod odraslih s tim što je upotreba lekova ograničena na mali broj preparata koji se mogu koristiti u ovom uzrastu.
Čmičak na oku u trudnoći
Čmičak tokom trudnoće može nastati usled prisustva već postojećih predisponirajućih stanja (blefaritisi, rozacea) ili usled hormonalnih promena koje uzrokuju promenu u sastavu sekreta koje luče žlezde u kapcima. Lečenje podrazumeva primenu opštih terapijskih mera, toplih obloga i masaže kapaka. Samo u određenim slučajevima oftalmolog može savetovati i kratkotrajnu upotrebu lekova koji su sigurni za upotrebu u trudnoći.
Prevencija i održavanje higijene
- Svakodnevna higijena kapaka – predstavlja deo higijene lica i podrazumeva umivanje toplom vodom i blagim sapunom ujutru i uveče.
- Uklanjanje šminke – pre odlaska u krevet obavezno je potpuno uklanjanje šminke sa lica i kapaka. Pri uklanjanju je neophodno koristiti sredstva za skidanje šminke koja su bezbedna za kožu kapaka.
- Redovno pranje ruku – pre dodirivanja lica ili oka neophodno je oprati ruke sapunom i toplom vodom. U situacijama kada nismo u mogućnosti da operemo ruke savetuje se izbegavanje dodirivanja kapaka ili oka.
- Lečenje predisponirajućih stanja – ukoliko imate dijagnostikovano neko od stanja koja dovode do češćih pojava čmička, preventivne mere podrazumevaju redovnu higijenu kapaka, upotrebu maramica za održavanje higijene i drugih terapijskih sredstava po savetu oftalmologa.
Kada posetiti lekara?
Čmičak je u osnovi bezazleno oboljenje i u najvećem broju slučajeva prolazi spontano ili uz minimalnu upotrebu terapije. Uprkos tome, svaka zapaljenska promena na kapku zahteva pregled oftalmologa. Iako je rizik od komplikacija mali, on nije zanemarljiv i zahteva oftalmološku evaluaciju i praćenje. Adekvatna terapija će skratiti trajanje oboljenja, značajno umanjiti tegobe i smanjiti rizik od nastanka komplikacija. Neophodno je napomenuti da se u nekim slučajevima ozbiljnija oboljenja kapaka mogu “maskirati” kao čmičak, i ukoliko se ovakve pojave previde i leče bez pregleda oftalmologa mogu imati trajne posledice po zdravlje u celini.
