Šta je katarakta?
Katarakta predstavlja zamućenje očnog sočiva. Najčešće se javlja u starijoj životnoj dobi, nakon 65. godine života, i tada je definišemo kao senilnu kataraktu. U zavisnosti od genetskih predispozicija i prisustva određenih faktora rizika može se javiti i ranije, a u jako retkim slučajevima može biti prisutna i na rođenju. Smatra se da je katarakta prisutna kod više od polovine ljudi starijih od 65. godina, i njena učestalost se povećava sa godinama starosti. Katarakta je kroz čitavu ljudsku istoriju ostala najčešći uzročnik slepila u opštoj populaciji, što je čini ozbiljnim zdravstvenim i društvenim problemom. Ipak, katarkta predstavlja i najčešći uzročnik slepila koji se može lečiti, te je na odgovornosti lekara i pacijenata pravovremena dijagnoza i lečenje ovog oboljenja.
Kako nastaje katarakta?
Uzročnici koji dovode do nastanka katarakte nisu dovoljno poznati. Smatra se da nastanku pored određenih strukturnih promena u sočivu doprinose i tzv. kokataraktogeni faktori, u prvom redu faktori sredine, prisustvo sistemskih bolesti, izloženost UV zracima, upotreba određenih lekova i dr. Sadejstvo ovih faktora postepeno dovodi do strukturnih promena u sočivu čime se njegova providnost smanjuje, a samim tim i količina svetlosti koja dospeva u oko.
Vrste katarakte
Postoji nekoliko vrsta katarakte:
Senilna katarakta – predstavlja najčešći oblik katarakte koji se javlja u starijoj populaciji. Prema tipu lokalizacije razlikujemo nekoliko oblika senilne katarakte:
- Nuklearna katarakta – nastaje kada je zamućen središnji deo sočiva, tzv. nukleus sočiva.
- Kortikalna katarakta – nastaje kada je zamućen deo sočiva koji okružuje središnji deo, tzv. korteks.
- Zadnja subkapsularna katarakta – nastaje kada je zamućena kapsula sočiva, odnosno njen zadnji deo.
Presenilna katarakta – predstavlja oblik katarakte koji se javlja u mlađem životnom dobu, pre 65 godine života. Po lokalizaciji i simptomima je ista kao i senilna katarakta.
Traumatska katarakta – nastaje kao posledica povrede oka, tj. udarca tupim pregledom u predeo oka. Traumatska katarakta može biti udružena sa drugim komplikacijama koje ovaj tip povreda može prouzrokovati na oku.
Jatrogena katarakta – predstavlja oblik katarakte koji nastaje usled primene različitih lekova, najčešće lekova za smirivanje upalnih procesa (kortikosteroida).
Kongenitalna katarakta – predstavlja oblik katarakte koji je prisutan na rođenju. Ovaj oblik katarakte je naročito opasan jer utiče na otežan razvoj vida i pojavu slabovidosti kod dece. Iz tog razloga je neophodno rano dijagnostikovanje i lečenje ovog oboljenja.
Simptomi katarakte
Katarakta se karakteriše:
- postepenim smanjenjem vidne oštrine, zamućenošću i zamagljenošću vida.
- pojačanom osetljivošću na svetlost tokom dana ili zaslepljivanjem farovima tokom noćne vožnje.
- izmenjenom percepcijom boja, jer se zamućeno sočivo ponaša kao filter koji blokira svetlosne zrake određene talasne dužine.
- pojavom prstena duginih boja oko izvora osvetljenja.
- promenom dioptrije – katarakta naročito u svom početnom stadijumu ima tendenciju da “smanjuje dioptriju”, odnosno da kod osoba koje su dalekovide postepeno smanjuje vrednost “plusne” dioptrije dok ne pređe u “minusnu”.
- smanjenom oštrinom vida na daljinu, dok se vidna oštrina na blizinu “poprvalja”, te pacijenti primećuju da im naočare za rad smetaju i prestaju da ih koriste.
- monokularnim diplopijama, odnosno pojavom duplih slika na jednom oku koje se ne mogu korigovati nošenjem naočara.
U svom daljem toku, katarakta dovodi praktično do potpunog gubitka vidne oštrine, te može biti prisutno samo raspoznavanje svetlosti i pokreta, bez mogućnosti viđenja ili razlikovanja krupnijih ili sitnijih detalja.
Dijagnostika
Katarakta se dijagnostikuje na oftalmološkom pregledu gde se procenjuje tip, lokalizacija i stepen zamućenja sočiva kao i uticaj zamućenja na vidnu funkciju. Pregled može obuhvatati i dodatne dijagnostičke metode kako bi se procenio potencijal za oporavak vidne oštrine nakon operativnog lečenja katarakte.
Operacija katarakte
Priprema za operaciju katarakte
Priprema za operaciju katarakte obuhvata lečenje pridruženih oftalmoloških oboljenja koja bi kompromitovala samu hiruršku intervenciju i uticala na njen ishod i komplikacije. U sklopu pripreme se vrše i laboratorijske analize, pregled interniste i anesteziologa koji daju dozvolu da se operativni zahvat izvrši. Nekoliko dana pre operacije katarkte se započinje sa preventivnim ukapavanjem antibiotskih kapi koje treba da spreče eventualne intraoperativne i postoperativne komplikacije i infekcije.
Postupak intervencije
Hirurgija katarakte je danas jedna od najmodernijih hirurških tehnika u oftalmologiji. Sama
intervencija se u većini modernih bolnica vrši u sklopu dnevne hirurgije, u lokalnoj anesteziji, bez ostajanja u bolnici i sa minimalnim postoperativnim oporavkom. Zlatni standard za operaciju katarakte je procedura koja se zove fakoemulzifikacija.
Ovom metodom se zamućenom prirodnom sočivu pristupa kroz mali rez na rožnjači, a ono se potom uklanja specijalnim aparatom koji koristi ultrazvuk. Ultrazvukom se sočivo razbija u mase koje se aspiriraju. Nakon toga, hirurg postavlja veštačko intraokularno sočivo u prostor iza dužice i zenice, gde se ranije nalazilo prirodno sočivo i time se operacija završava.
Oporavak posle operacije
Koliko traje oporavak posle operacije katarakte?
Postoperativni oporavak traje do mesec dana, koliko se obično koristi i propisana terapija. Nekoliko dana posle operacije može postojati crvenilo oka i zamagljen vid, koji se postepeno popravljaju. Moguća je i povremena nelagodonost i žuljanje oka. U ovom periodu bi trebalo izbegavati teže fizičke aktivnosti i boravak u prašini, a tokom boravka napolju bi trebalo nositi sunčane naočare.
Kapi posle operacije katarakte
Kapi koje se koriste nakon operacije katarakte su antibiotske kapi, kao i lekovi koji smanjuju imuni odgovor nakon operacije – kortikosteroidi i nesteroidni antiinflamatorni lekovi. Terapija se koristi po šemi koju propisuje hirurg.
Komplikacije i rizici
Operacija katarakte je najčešća intervencija u oftalmologiji, relativno je bezbedna i sigurna, ali nosi određeni rizik od komplikacija.
Komplikacije koje su vezane za ovu intervenciju su:
- Infekcije – mogu varirati od bezazlenih do teških infekcija koje mogu zahvatiti čitavo oko i zahtevati agresivan medikamentozni i hirurški tretman. Na svu sreću usled preventivne preoperativne i postoperativne primene antibiotika, infekcije su retke nakon operacije katarakte.
- Otok žute mrlje – može se javiti neposredno nakon operacije katarakte i dovodi do izraženog pada vida koji zahteva lečenje.
- Krvarenja u oku – najčešće se javljaju u staklastom telu i zahtevaju medikamentozni ili hirurški tretman.
- Ablacija retine – je retka komplikacija koja se može javiti nakon operacije katarakte;
- Dislokacija intraokularnog sočiva – zahteva ponovnu intervenciju kako bi se sočivo vratilo u prvobitan položaj ili zamenilo.
Alternativne metode lečenja
Često postavljena pitanja na oftalmološkom pregledu su da li je nekako moguće izbeći operaciju katarakte i da li postoje alternativne metode koje mogu pomoći da se katarakta povuče. Odgovor je, ne. Nažalost, ne postoje. Na internetu se može naći pregršt infromacija o alternativnim metodama lečenja, ruskim lekovima za katarktu itd. Međutim, neophodno je da znate da takvim tvrdnjama, lekovima i metodama nedostaje naučna potvrda. S obzirom na mehanizam nastanka katarakte i specifičnosti metabolizma sočiva, moderna nauka još uvek nije pronašla lek ili sredstvo koje bi moglo sprečiti nastanak katarakte niti oblik lečenja koji zaobilazi hirurško.
Često postavljana pitanja
Da li je operacija katarakte bolna?
Operacija katarkte nije bolna jer se izvodi u lokalnoj anesteziji.
Kakva je dioptrija posle operacije katarakte?
U preoperativnoj pripremi pacijenata za operaciju katarakte se izračunava jačina intraokularnog sočiva koje se ugrađuje. Na taj način je veštačko sočivo pandan svom prirodnom prethodniku. Intraokularnim sočivom se ispravljaju refrakcione greške, kratkovidost i dalekovidost, tako da nakon operacije katarakte pacijenti ne moraju da nose naočare za daljinu. Naočare za čitanje se moraju koristiti i nakon operacije, sem ukoliko se pacijent ne opredeli za posebna intraokularna sočiva koja ispravljaju presbiopiju, ili multifokalna intraokularna sočiva.
Da li katarakta može da se vrati?
Katarakta nakon operacije ne može da se vrati. U nekom vremenskom periodu nakon operacije katarakte, kod određenog broja pacijenata je moguća pojava tzv. sekundarne katarakte, odnosno zamućenja zadnje kapsule sočiva. Pojava sekundarne katarakte zahteva jednostavan laserski tretman kojim se ovaj problem konačno rešava.
Kakvi su rizici za mlade ljude i decu?
Deca i mlađe osobe imaju nizak rizik za nastanak katarakte, sem ukoliko ne dođe do povrede ili ozbiljnijih oboljenja oka kod kojih se katarakta javlja kao komplikacija osnovne bolesti.
