Očni pritisak predstavlja pritisak koji postoji unutar našeg oka, odnosno pritisak koji očna vodica vrši na zidove očne jabučice. Neophodno je da znamo da očni pritisak nije štetan za oko, već da je on od suštinske važnosti za normalno funkcionisanje oka kao organa. Samo u situacijama kada je očni pritisak povišen, ukoliko ne počnemo pravovremeno sa terapijom, može doći do trajnog oštećenja našeg oka i vidne funkcije.
Šta je očni pritisak?
Intraokularni pritisak je termin kojim označavamo pritisak tečnosti unutar oka tj. očni pritisak. On nastaje kao posledica ravnoteže koja postoji u stvaranju i oticanju očne vodice.
Očna vodica se normalno stvara u cilijarnom telu, središnjem delu oka koji okružuje dužicu. Odatle, očna vodica cirkuliše iz zadnje očne komore i zenicu u prednju očnu komoru, a oko napušta kroz sistem odvodnih kanalića koji se nalaze u komornom uglu koji zajedno stvaraju dužica i beonjača. Ukoliko u nekom trenutku dođe do poremećaja u normalnoj cirkulaciji očne vodice ona se nakuplja unutar oka uzrokujući porast očnog pritiska. Ukoliko je očni pritisak duže vreme povišen, može dovesti do oštećenja očnog nerva odnosno glaukoma.
Vrste očnog pritiska
- Normalan očni pritisak:
Za većinu populacije, normalne vrednosti očnog pritiska su od 10-21 mmHg, s tim što su srednje vrednosti 15-16 mmHg. Važno je napomenuti da vrednosti očnog pritiska variraju u toku dana, najviše su ujutru i potom se postepeno smanjuju tokom dana. - Povišen očni pritisak:
Pod povišenim očnim pritiskom smatramo vrednosti veće od 21 mmHg. - Nizak očni pritisak:
Očni pritisak je retko snižen kod zdravih osoba. Može biti snižen u određenim zapaljenskim oboljenjima oka, kod ablacije mrežnjače, nakon povreda oka itd.
Kako se meri očni pritisak?
Očni pritisak se meri pri svakom rutinskom oftalmološkom pregledu metodom koja se zove aplanaciona tonometrija. Ova metoda predstavlja zlatni standard za merenje očnog pritiska i od suštinskog je značaja za praćenje njegove kontrole pri lečenju stanja u kojima je on povišen.
Metoda se izvodi tako što se u oko ukapa kap lokalnog anestetika kako bi se umanjio refleks rožnjače na dodir. Potom se suzni film oboji i na oko se prislanja prizma tonometra.
Prizma vrši pritisak na rožnjaču koji za cilj ima njeno zaravnjenje, odnosno aplanaciju. Kada se rožnjača zaravni, pritisak koji je na nju izvršen je ekvivalentan očnom pritisku, što oftalmolog očitava na skali aparata. Važno je napomenuti da su vrednosti očnog pritiska merene ovom metodom apsolutno tačne kod ljudi kod kojih je rožnjača prosečne debljine (540 ± 30 μm). Ukoliko je rožnjača tanja, vrednosti očnog pritiska su lažno snižene, ukoliko je deblja, vrednosti su lažno povišene.
To je još jedan parametar koji oftalmolog uzima u obzir kada konstatuje vrednosti očnog pritiska i kada ih tumači u sklopu drugih nalaza koje dobija pri kliničkom pregledu.Ostale metode za merenje očnog pritiska su orijentacione, skrining metode, i pre svega se odnose na široku paletu beskontaktnih, tzv. „airpuff“ tonometara. Ovi tonometri koriste vazduh kako bi zaravnili rožnjaču. Vrednosti očnog pritiska koje se dobijaju ovom metodom u značajnoj meri zavise od saradnje pacijenata i vrlo često su lažno povišene.
Simptomi očnog pritiska
S obzirom da je očni pritisak jedan od osnovnih parametara normalne funkcije i zdravlja oka on ne daje nikakve simptome ukoliko su vrednosti u referentnim okvirima.
Simptomi povišenog očnog pritiska
Kada govorimo o povišenom očnom pritisku, razlikujemo asimptomatski oblik povišenog očnog pritiska, tzv. očnu hipertenziju, akutno povećanje očnog pritiska i hronično povećanje očnog pritiska.
Očna hipertenzija podrazumeva stanje kada je očni pritisak konstantno povišen, ali još uvek ne postoje ispadi u funkciji ili strukturi očnog živca. Očna hipertenzija ne daje nikakve simptome i ovakvo stanje se obično slučajno otkriva pri oftalmološkom pregledu. Stanje zahteva stalno praćenje oftalmologa i primenu terapije jer je rizik za nastanak glaukoma značajno povišen.
Akutno povećanje očnog pritiska nastaje usled naglog prestanka cirkulacije očne vodice i njenog nakupljanja unutar oka. Ovo predstavlja jedno od hitnih stanja u oftalmologiji i karakteriše se sledećim simptomima:
- jakom glavoboljom koja zahvata jednu polovinu glave i praćena je mučninom i povraćanjem;
- crvenilom oka i bolom;
- zamagljenim vidom i pojavom prstena duginih boja oko izvora svetlosti.
Hronično povećanje očnog pritiska nastaje usled dugotrajnog smanjenog oticanja očne vodice kroz odvodni sistem oka i odgovorno je za nastanak hroničnog galukoma otvorenog ili zatvorenog ugla. Ova oboljenja dugo ne daju nikakve simptome, i u trenutku kada se prvi simptomi jave, u vidu pada vida ili gubitka perifernog vidnog polja, tada je već reč o uznapredovalom obliku oboljenja.
Lečenje očnog pritiska
Očni pritisak se leči samo u situacijama kada je povišen i podrazumeva primenu lekova i hirurških metoda.
Lekovi
Lekovi koji se koriste u terapiji povišenog očnog pritiska su različite vrste kapi koje se mogu koristiti samostalno ili u različitim kombinacijama. Samo u izuzetnim slučajevima kada se pritisak ne može kontrolisati kapima može se koristiti i sistemska terapija u vidu tableta.
Hirurške metode
Postoji čitav spektar hirurških metoda za kontrolu povišenog očnog pritiska, od laserskih metoda, minimalno invazivnih hirurških procedura (MIGS) do klasične operacije glaukoma (trabekulektomija). Vrsta hirurške intervencije zavisi od vrste glaukoma i stadijuma u kojem se oboljenje nalazi.
Prirodne metode
Ne postoje do sada naučno potvrđene prirodne ili alternativne metode koje mogu uticati na regulaciju povišenog očnog pritiska.
Očni pritisak u specifičnim kategorijama
Očni pritisak kod dece
Normalne vrednosti očnog pritiska iznose od 10-15 mmHg u najranijem uzrastu i postepeno se povećavaju do sedme godine života kada se izjednačavaju sa vrednostima koje imaju i odrasli. Očni pritisak može biti povišen u detinjstvu i adolescenciji kada govorimo o kongenitalnom i juvenilnom glaukomu.
Očni pritisak u trudnoći
Očni pritisak je obično nešto viši u prvom trimestru trudnoće i potom postepeno opada do trećeg trimestra trudnoće, najverovatnije usled hormonski uzrokovanog pojačanog oticanja očne vodice. Iz tog razloga, glaukom se retko dijagnostikuje u trudnoći. Kod trudnica koje već leče povišen očni pritisak u dogovoru sa oftalmologom je neophodna izmena terapije jer nisu svi lekovi za glaukom bezbedni za korišćenje u trudnoći.
Očni pritisak je pokazatelj normalne funkcije i zdravlja oka. S obzirom da se sa godinama života povećava rizik od nastanka galukoma, savetuje se da nakon četrdesete godine života uradite prvi detaljniji pregled oftalmologa i izmerite očni pritisak. Na taj način, oftalmolog definiše faktore rizika i procenjuje učestalost kontrolnih pregleda. Ukoliko već lečite očni pritisak, neophodno je da ga kontrolišete jedanput u tri meseca.
