Blefaritis je jedno od najčešćih oftalmoloških oboljenja, jedan od najčešćih razloga zašto se pacijenti javljaju na oftalmološki pregled i jedan od najčešćih uzgrednih nalaza pri rutinskom oftalmološkom pregledu. U prilog tome govori i podatak iz studije koja se bavila ispitivanjem učestalosti ovog oboljenja u opštoj populaciji (MEIBUM studija iz 2009. godine) koja je utvrdila da je kod 77% ispitanika bio prisutan neki od oblika blefaritisa.
Uprkos tome, blefaritis se često zanemaruje i neadekvatno leči. S obzirom na hroničan karakter oboljenja i česte recidive, zahteva dugotrajnu upotrebu lekova koja sa sobom nosi i ozbiljne posledice po zdravlje oka. Pacijenti su često nezadovoljni ishodom lečenja i imaju problem da adekvatno sprovedu propisani terapijski režim.
Iz tog razloga, u narednom tekstu ću pokušati da pojasnim uzroke nastanka blefaritisa, simptome blefaritisa kao i efikasne terapijske metode u lečenju i prevenciji ovog oboljenja.
Šta je blefaritis?
Blefaritis predstavlja zapaljensko oboljenje ivice kapaka. Karakteriše se hroničnim tokom sa fazama u kojima su simptomi izraženi i periodima kada su pacijenti bez tegoba. Iako uglavnom nije ugrožavajuće po vid, ukoliko se ne leči može dovesti do trajnih oštećenja rubova kapaka i rožnjače koja kao krajnji rezultat mogu imati i gubitak vida.
Lokalizacija promena na rubovima kapaka uslovljava podelu blefaritisa na dve grupe:
- Prednje blefaritise, gde su promenama zahvaćeni koža kapaka, baza i folikuli trepavica;
- Zadnje blefaritise, gde su promenama zahvaćene lojne žlezde (Mejbomove žlezde).
Uprkos ovako jasnoj anatomskoj klasifikaciji, u kliničkoj praksi se ova dva oblika često međusobno prepliću sa istovremenim ispoljavanjem kod jednog pacijenta.
Uzroci blefaritisa
Najčešći uzročnici blefaritisa su:
- Seboroični dermatitis – uzročnik je prednjeg blefaritisa;
- Staphylococcus aureus – uzročnik je prednjeg blefaritisa;
- Disfunkcija Mejbomovih žlezda – uzročnik je zadnjeg blefaritisa;
- Okularna rozacea – čest je okidač za nastanak disfunkcije Mejbomovoh žlezda;
- Demodikoza – predstavlja infestaciju rubova kapaka grinjom Demodex koja se kao uzročnik javlja u oko 30% slučajeva hroničnog blefaritisa, a može izazvati pojavu i prednjeg i zadnjeg blefaritisa.
Kako nastaje blefaritis?
U nastanku blefaritisa ulogu igra više faktora (multifaktorijalno oboljenje), još uvek nepotpuno jasnog mehanizma nastanka. Zapaljenje ivice kapaka kao glavni razlog za nastanak simptoma bolesti može nastati primarno ( kod seboroičnog blefaritisa ili disfunkcije Mejbomovih žlezda), ili sekundarno kao posledica infekcije (kod stafilokoknog blefaritisa).
Stafilokokni blefaritis je uzrokovan bakterijskom kolonizacijom rubova kapaka S. Aureusom, a zapaljenska reakcija nastaje kao posledica direktnog dejstva bakterijskih toksina i provociranog imunog odgovora.
Kod disfunkcije Mejbomovih žlezda zapaljenska reakcija nastaje usled poremećaja u sekreciji masnoća koje ove žlezde luče. Kao posledica toga nastaje smanjena stabilnost suza, pojačano isparavanje suza i zadržavanje štetnih supstanci na površini oka koje su okidač za nastanak zapaljenske reakcije.
Blefaritisi su čest uzrok nastanka bolesti suvog oka. Iako se ovo oboljenje može javiti kod svih oblika blefaritisa, najčešće se javlja kod pacijenata sa disfunkcijom Mejbomovih žlezda, upravo zbog njenog direktnog uticaja na kvalitet suznog filma.
Najčešći simptomi blefaritisa
Pacijenti sa blefaritisom se najčešće žale na sledeće tegobe:
- Crvenilo oka;
- Peckanje i iritacija;
- Osećaj stranog tela;
- Pojačano suzenje;
- Pojačana osetljivost na svetlost;
- Zamagljen vid.
Simptomi su obično izraženiji ujutru, i javljaju se u vidu epizoda koje su praćene periodima u kojima su tegobe manje izražene ili odsutne.
U zavisnosti od uzročnika blefaritisa, tegobe se mogu razlikovati:
- Stafilokokni blefaritis – karakteriše prisutsvo tvrdih ljuspi oko korena trepavica koje mogu biti prisutne ujutru nakon buđenja. Uklanjanjem ovih ljuspi nastaju male ranice (ulceracije). Čest je i poremećaj trepavica – bele trepavice (polioza), gubitak trepavica (madaroza) ili njihov pogrešan rast (trihijaza). Ovaj oblik blefaritisa može dati i promene na rožnjači, najčešće u vidu bolnih infiltrata.
- Seboroični blefaritis – karakteriše prisutsvo masnih skvama oko korena trepavica koje mogu biti prisutne na skalpu i obrvama.
- Demodikoza – karakteriše prisutsvo intenzivnog svraba uz druge simptome koji se mogu javljati u sklopu kliničke slike blefaritisa.
Kako se leči blefaritis?
Nakon postavljanja dijagnoze na oftalmološkom pregledu, oftalmolog primenjuje protokol lečenja koji se u u značajnoj meri zasniva na uzročniku blefaritisa i tegobama koje pacijent ispoljava. Lečenje blefaritisa je dugotrajno, praktično doživotno, i iz tog razloga je neophodan individualan pristup u lečenju svakog pacijenta. Takođe, poverenje između oftalmologa i pacijenta igra veliku ulogu, kako bi pacijenti adekvatno sprovodili i poštovali preporučeni terapijski režim.
U lečenju blefaritisa sprovodimo:
- Opšte terapijske mere – u kojoj adekvatna higijena kapaka igra ključnu ulogu;
- Medikametnoznu terapiju.
Higijena kapaka u lečenju blefaritisa
Higijena kapaka predstavlja osnovni korak u lečenju ne samo blefaritisa, već i drugih bolesti površine oka, pre svega bolesti suvog oka, čmička, konjunktivitisa, okularne rozacee. Veliki značaj ima i u preventivnom smislu, i preporučuje se kod pacijenata u preoperativnoj pripremi za operaciju katarkte i refraktivnu hirurgiju, kao i kod nosilaca kontaktnih sočiva.
Higijena kapaka je efikasna, neinvazivna i bezbedna metoda, bez kontraindikacija, i iz tog razloga se može koristiti i kod dece i kod odraslih. U lečenju blefaritisa higijena kapaka ima naučno potvrđenu efikasnost u smanjenju tegoba i kliničkih znakova oboljenja. Njen cilj je da smanji bakterijsku kolonizaciju rubova kapaka i da poboljša kvalitet suznog filma.
Higijena kapaka se sprovodi u tri koraka:
1. Tople obloge:
Sprovode se primenom vlažne ili suve toplote u vidu zagrejanih obloga na temperaturi od 40˚C u trajanju od 10 minuta. Od skora na našem tržištu postoje i posebne gel maske (Posiforlid maska, „Ursapharm“) koje ovaj korak značajno olakšavaju. Cilj toplih obloga je da zagreju sekret Mejbomovih žlezda i povećaju njegovu fluidnost.
2. Masaža kapaka:
Nakon toplih obloga se pristupa masaži kapaka. Cilj ovog koraka je da mehaničkom silom dovede do istiskivanja sekreta Mejbomovih žlezda. Masaža kapaka se sprovodi prstom ili štapićem za uši tako što se blagim pritiskom na kožu kapak potiskuje u smeru pražnjenja Mejbomovih žlezda – gornji kapak se masira odozgo – naniže, donji kapak odozdo – naviše.
3. Čišćenje kapaka
Čišćenje je poslednji korak kojim se uklanjaju nečistoće sa površine kapaka – sekret, izumrle ćelije, čestice iz spoljašnje sredine. Ovaj korak se izvodi uz pomoć specijalizovanih gaza (Blephaclean, „Inspharma“; Posiforlid „Ursapharm“) koje imaju optimalan sastav za higijenu i negu kapaka.
U akutnoj fazi blefaritisa higijena kapaka se sprovodi dva puta dnevno, ujutru i uveče. U zavisnosti od reakcije, oftalmolog na kontrolnom pregledu dalje koriguje učestalost njene primene. Tokom sprovođenja higijene kapaka je od suštinskog značaja ispoštovati sva tri koraka.
Kapi i masti za lečenje blefaritisa
U lečenju blefaritisa po savetu oftalmologa se mogu koristiti:
- Veštačke suze – u vidu kapi ili gela su od suštinskog značaja za smanjenje simptoma bolesti ali i u lečenju pratećeg suvog oka.
- Antibiotici – u vidu kapi se koriste u cilju smanjenja bakterijske kolonizacije kapaka u slučaju stafilokoknog blefaritisa ali i u cilju smanjenja lokalne zapaljenske reakcije. U tu svrhu se koriste antibiotici iz grupe makrolida.
- Kortikosteroidi – koriste se isključivo kratkotrajno i u cilju smirivanja izražene zapaljenske reakcije. Dugotrajna upotreba kortikosteroida se ne savetuje jer može prouzrokovati pojavu katarakte i povišenog očnog pritiska.
Medikamentoznu terapiju ne treba koristiti na svoju ruku, već je za njeno propisivanje i praćenje efikasnosti neophodno obaviti oftalmološki pregled.
Prevencija blefaritisa
Prevencija blefaritisa podrazumeva adekvatnu higijenu i negu očiju.
Preporuke uključuju:
- Redovno umivanje i higijenu kapaka;
- Svakodnevno uklanjanje šminke sredstvima koja su adekvatna i neškodljiva za kapke;
- Izbegavanje deljenja kozmetike i drugih higijenskih sredstava sa drugima, uz poštovanje roka upotrebe;
- Izbegavanje dodirivanja kapaka prljavim rukama i adekvatnu higijenu u slučaju boravka u prašini;
- Redovne kontrole i lečenje u slučaju prisustva dermatoloških i alergijskih oboljenja;
- Periodični oftalmološki pregledi, jer su blefaritisi često asimptomatski.
Zaključak
Blefaritis je oboljenje koje je u većini slučajeva bezazleno, ali ukoliko se ne leči, može imati trajne posledice po vid. Adekvatna higijena kapaka u najvećem broju slučajeva efikasno rešava prisustvo simptoma bolesti, a savetuje se i u preventivne svrhe.
Ukoliko imate tegobe u vidu crvenila oka, svraba, grebanja i suzenja, neophodno je da se na vreme obratite oftalmologu. Pravovremena dijagnoza oboljenja i adekvatno lečenje će smanjiti rizik od teških posledica i uticati na smanjenje tegoba i poboljšanje kvaliteta života.
