Strabizam (razrokost) predstavlja stanje u kom je narušena paralelnost pogleda, odnosno pojavu u kom jedno oko zauzima drugačiji položaj u odnosu na drugo.
Normalan, paralelan položaj očiju i pogleda regulišu mišići pokretači očne jabučice koji svojom aktivnošću omogućavaju da u svakom trenutku oba oka gledaju u istom pravcu. Kod razrokosti postoji problem u kontrolisanju pokreta očne jabučice i iz tog razloga se gubi paralelan položaj očiju pri gledanju na daljinu ili na blizinu.
Strabizam je prisutan kod oko 5% dece i predstavlja jedno od najčešćih oftalmoloških stanja u ovom uzrastu. Ukoliko se ne leči strabizam može ostaviti trajne posledice na vid jer onemogućava njegov adekvatan razvoj i vodi nastanku slabovidosti, tzv. ambliopije. Razrokost se može javiti i kod odraslih, ali su mehanizmi nastanka u potpunosti drugačiji od onih koji uslovljavaju nastanak ovog poremećaja kod dece.
Kako prepoznati strabizam?
Strabizam može biti manifestan (jedno oko je stalno u drugačijem položaju) ili intermitentan (oko povremeno zauzima drugačiji položaj). U početku, strabizam uglavnom ima intermitentan karakter i roditelji često navode da detetu oko povremeno “beži” kada je umorno, bolesno, pospano ili plačljivo. Ova faza u zavisnosti od oblika razrokosti može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina, nakon koje razokost poprima stalni, tj. manifestni oblik.
Simptomi strabizma:
- Oko koje “šeta” odnosno skreće, najčešće ka nosu ili upolje, u ređim slučajevima naviše ili naniže;
- Naginjanje glave pri gledanju;
- Zatvaranje jednog oka pri jakom svetlu;
Kod odraslih skretanje oka u stranu izaziva i iznenadnu pojavu duplih slika koje se kod dece ne javljaju.
Strabizam kod dece
Bitno je znati da je kod novorođenčadi potpuno normalno da oči povremeno skreću ili “lutaju”. Ova pojava je moguća do trećeg ili četvrtog meseca života, kada bebe razvijaju sposobnost fokusiranja predmeta. Ukoliko oči povremeno skreću nakon dvadesete nedelje života, do kada većina beba razvije sposobnost fokusiranja i bližih i udaljenih predmeta, tada možemo govoriti o mogućem razvoju razrokosti.
Razrokost se kod dece uglavnom ispoljava do treće godine života. Najčešće je prisutna u dva oblika:
- Ezodevijacija (ezotropija) – predstavlja poremećaj u kom jedno ili oba oka skreću ka nosu.
- Egzodevijacija (egzotropija) – predstavlja poremećaj u kom jedno oko skreće upolje.
Najčešći uzroci strabizma u dečijem uzrastu su:
- Refraktivne greške – predstavljaju najčešći uzrok. Razrokost je u oko 50% slučajeva uzrokovana dalekovidošću (hipermetropijom) i anizometropijom, odnosno pojavom velike razlike u visini dioptrije između dva oka. Hipermetropija je najčešći uzrok ezotropije;
- Nasledni faktori (strabizam kod dece često postoji i kod roditelja);
- Neurološki poremećaji – greške u intrauterinom razvoju centralnog nervnog sistema, poremećaji neuromišićne kontrole mišića pokretača očne jabučice;
Dodatni faktori rizika za nastanak strabizma kod dece su prevremen porođaj i niska porođajna masa, prisutvo anomalija lica i glave, i hromozomske anomalije (najčešće Daunov sindrom).
Strabizam kod odraslih
Kod odraslih, razrokost najčešće nastaje kao posledica pareze živaca koji inervišu pokretače očne jabučice. Postoje tri živca koja učestvuju u kontroli mišića pokretača očne jabučice – okulomotorni nerv, trohlearni nerv i abducens. Ukoliko nastane oštećenje bilo koja od ova tri nerva nastaje tzv. paralitički strabizam kod koga oko skreće u pravcu mišića koji je isključen iz funkcije.
Glavna karakteristika strabizama kod odraslih je iznenadna pojava duplih slika koje su dosta intenzivne i značajno utiču na svakodnevne aktivnosti. Mogu se javiti i spušten kapak (ptoza) kao i proširena zenica koje su znak oštećenja trohlearnog živca.
Najčešći uzroci strabizma kod odraslih su povrede glave, zapaljenske bolesti, vaskularna oboljenja (moždani udar, aneurizme) ili tumorski procesi. Paralitičke strabizme je neophodno što pre ispitati kako bi se na vreme otkrio uzrok i započela odgovarajuća terapija.
Efikasne metode lečenja strabizma
Ono što je imperativ u lečenju strabizma jeste rana dijagnoza. Ukoliko primetite da detetu “šeta” oko neophodno ga je što pre dovesti na detaljan oftalmološki pregled. Oftalmološkim pregledom se utvrđuje tačan uzrok strabizma i u zavisnosti od toga se planira dalje lečenje.
Strabizam se može korigovati na nekoliko načina:
- Naočare – nošenje odgovarajuće korekcije u naočarima je prvi korak u lečenju onih oblika razrokosti kada je ona prouzrokovana refrakcionim anomalijama. Naočare omogućavaju jednostavan, neinzvazivan i za dete komforan način korekcije razrokosti. U najvećem broju slučajeva, naočare uspešno ispravljaju oko koje skreće i na taj način omogućavaju i sprečavanje nastanka slabovidosti.
- Prizme – nošenje naočara sa prizmama pomaže da se kontroliše razrokost u onim situacijama kada korekcija refrakcione anomalije nije dovoljna, ili kada razokost nije uzrokovana značajnom vrednošću dioptrije. Prizme propisuje oftalmolog nakon pregleda na kome se utvrđuje veličina ugla razrokosti i u zavisnosti od njega određuje jačinu prizmatske korekcije.
- Okluzija oka – predstavlja oblik lečenja kojim se smanjuje rizik od nastanka slabovidosti. Ovaj oblik terapije se sprovodi tako što se oko koje ima bolju vidnu oštrinu zatvara namenskim flasterom i na taj način se forsira razvoj vida na slabijem oku. Flaster se nosi tokom dana u trajanju od nekoliko sati, a dužina terapije zavisi od tempa kojim se vid razvija. Iz tog razloga, kod ovog oblika terapije, kontrolni oftalmološki pregledi su relativno česti.
- Vežbe za razrokost – tzv. ortoptičke vežbe se u lečenju strabizma koriste samostalno ili u kombinaciji sa drugim oblicima lečenja. Postoji nekoliko oblika vežbi koje propisuje oftalmolog – strabolog, koje su namenjene jačanju određenih mehanizama koji treba da vrate oko u primarni paralelni položaj.
Operacija strabizma
Hirurško lečenje strabizma se sprovodi i kod dece i kod odraslih. Kod dece se sprovodi u onim situacijama kada prethodni oblici lečenja ne daju adekvatne rezultate ili kada postoji ozbiljan rizik od nastanka slabovidosti. Kod odraslih se hirurška intervencija vrši u situacijama kada postoje izražene astenopske tegobe (glavobolje, pritisak ili bol u očima, otežan rad na blizinu) ili iz estetskih razloga. Operativno se mogu lečiti i paralitički oblici strabizma.
Hirurške metode zavise od oblika razrokosti. U načelu, koriste se dve tehnike – retropozicija i resekcija. Retropozicija se vrši u onim situacijama kada je neophodno oslabiti mišić koji uzrokuje skretanje oka i sprovodi se tako što se mišić odvaja sa svog prirodnog pripoja i pomera unazad i potom koncima ponovo pripaja za beonjaču. Resekcija se vrši kada je neophodno ojačati mišić koji uzrokuje skretanje oka i podrazumeva skraćivanje samog mišića i njegovo ponovno pripajanje na mestu ranijeg pripoja.
Operacija ima efikasnost od 80-90% u korigovanju razrokosti. Sprovodi se u opštoj anesteziji, i po oko je minimalno invazivna.
Kada posetiti lekara?
Oftalmološki pregled se savetuje u svim situacijama kada primetite da detetu oko povremeno skreće upolje ili ka nosu. Obavezan je u situacijama manifestne razrokosti i tada ga treba obaviti što pre, jer je vreme presudan faktor u sprečavanju nastanka slabovidosti. Kod odraslih naglo nastala razrokost i pojava duplih slika zahteva hitan oftalmološki pregled.
Zaključak
Strabizam je ozbiljno, ali u većini slučajeva rešivo stanje. Bilo da se radi o strabizmu kod dece ili odraslih, važno je reagovati na vreme. Lečenje strabizma uključuje različite metode, a najbolje rezultate daje kada se terapija započne što ranije.
